ВИСОКА ТЕКСТИЛНА СТРУКОВНА ШКОЛА ЗА ДИЗАЈН, ТЕХНОЛОГИЈУ И МЕНАЏМЕНТ Б Е О Г Р А Д ИЗВОД ИЗ С Т А Т У Т А Бр. 01-702. од 26. 09. 2007. године Београд, септембар 2007. године …………………………………. Непотребно изостављено ………………………………….. VIСТУДИЈЕ И СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ Врсте и нивои студија Члан 96. Школа остварује струковне студије, на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма. Члан 97. У Школи се организују и изводе: студије првог степена, као основне струковне студије; студије другог степена, као специјалистичке струковне студије ; Трајање студија Члан 98. Основне струковне студије трају три године и на њима се стиче најмање 180 бодова. Специјалистичке струковне студије трају једну годину и на њима се стиче најмање 60 бодова. Студијски програми Члан 99. Студијски програми Школе представљају скуп обавезних и изборних предмета, односно студијских подручја са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују студентима неопходна знања и вештине за стицање дипломе одговарајућег нивоа и врсте студија. Студијски програми Школе се остварују у оквиру образовно-научног поља: техничко-технолошке науке, као и образовно-уметничког поља: уметност. Студијски програм за стицање заједничке и двоструке дипломе Члан 100. Школа може са другом високошколском установом у Републици, односно у иностранству организовати и изводити студијски програм за стицање заједничке дипломе - joint degreeили двоструке дипломе. Студијски програм из става 1. овог члана може да се изводи када га усвоје надлежни органи Школе и високошколске установе – суорганизатора. Садржина студијског програма Члан 101. Студијским програмом Школе утврђују се: 1) назив и циљеви студијског програма; 2) врста студија и исход процеса учења; 3) стручни назив који се стиче завршетком студија; 4) услови за упис на студијски програм; 5) листа обавезних предмета, односно студијских подручја и изборних предмета, са оквирним садржајем; 6) начин извођења студија и потребно време за извођење појединих облика студија; 7) вредност сваког предмета исказана је у бодовима; 8) вредност завршног рада исказана је у бодовима; 9) предуслови за упис појединих предмета или групе предмета; 10) начин избора предмета из других студијских програма 11) услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија; 12) друга питања од значаја за извођење студијског програма. Усвајање студијског програма Члан 102. Студијски програм Школеусваја Веће Школе. Студијски програм Школе објављује се на сајту Школе и у посебној публикацији "Информатор". Са студијским програмом студенти се упознају на почетку школске године, путем огласне табле Школе, интернет презентације Школе и на други погодан начин. Обим студија Члан 103. Сваки предмет из студијског програма Школе исказује се бројем бодова, а обим студија изражава се збиром бодова. Збир од 60 бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од: активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари, практична настава, теренска настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и сл.); самосталног рада; колоквијума; испита; израде завршног рада; других облика ангажовања, у складу са општим актом Школе (стручна пракса и сл.). Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова нити већи од 900 часова у току школске године. Изузетно, укупан број часова активне наставе може бити већи од максимума из става 4. овог члана када је студијским програмом предвиђен повећан број часова практичне и теренске наставе. Предмети из става 1. овог члана су једносеместрални, тако да по правилу збир од 30 бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра. Изузетно, настава се може организовати и у краћем времену (у блоковима, модулима и сл.), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом Школе, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите, у складу са студијским програмима. Пренос бодова Члан 104. У Школи се може вршити преношење бодова између различитих студијских програма, у складу са општим актом који доноси Веће Школе и Упутством директора. IX ОРГАНИЗАЦИЈА СТУДИЈА Школска година Члан 109. Школа организује и изводи студије у току школске године која, по правилу, почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци. Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите. Школска година дели се на зимски и летњи семестар, од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите. Извођење наставе Члан 110. Настава у Школи се организује и изводи по семестрима. Настава се, по правилу, изводи у просторијама Школе. Изузетно, кад процес наставе то захтева, настава се може изводити изван просторија Школе, у наставној бази. Облици наставе Члан 111. Настава се изводи: предавањима, вежбама, семинарима, практичном наставом, консултацијама, колоквијумима, семинарским радовима, испитима, израдом заврших радова и другим облицима, у складу са студијским програмом. Практичном наставом у Школи сматрају се стручна пракса, наставне посете и други облици наставе који омогућавају стицање прописаних знања и вештина, у складу са студијским програмом. План извођења наставе Члан 112. Настава у Школи се изводи према плану извођења наставе, који доноси Веће, најкасније седам дана пре почетка семестралне наставе. Планом извођења наставе утврђују се: наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму; места извођења наставе; почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе; облици наставе (предавања, семинари, вежбе, консултације, практична настава, провера знања и др.); начин полагања испита, испитни рокови и мерила испитивања; попис литературе за студије и полагање испита; начин извођења наставе на страном језику; остале важне чињенице за уредно извођење наставе. Препоручена литература за поједини испит мора бити усклађена с обимом студијског програма, на начин утврђен студијским програмом. План извођења наставе се објављује пре почетка семестралне наставе у односној школској години и доступан је јавности. План извођења наставе обавезно се објављује на званичној интернет страници Школе. Изузетно, из оправданих разлога, промена плана извођења наставе може се вршити и током школске године. Промена плана извођења наставе објављује се на начин прописан ставом 5. овог члана. Језик студија Члан 113. Школа организује и изводи студије на српском језику. Школа може за студенте са хендикепом организовати и изводити студије, односно делове студија, на гестовом језику, у складу са одлуком Већа. X СТУДЕНТИ Појам студента и врсте студената Члан 114. Студент је физичко лице уписано на студије у Школи. Студент се уписује на студијски програм, који се изводи у Школи. Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета (у даљем тексту: буџетски студент) или студента који се сâм финансира (у даљем тексту: самофинасирајући студент). Својство студента доказује се индексом. Гостујући студент Члан 115. Гостујући студент је студент друге Школе или факултета који уписује делове студијског програма у Школи, у складу са уговором између Школе и те друге високошколске установе о признавању бодова. Својство гостујућег студента траје најдуже једну школску годину, односно два семестра. Права и обавезе гостујућег студента, начин покривања трошкова његовог студирања, могућност настављања студија у Школи и друга питања везана за својство гостујућег студента уређују се уговором из става 1. овог члана. Похађање наставе и положени испити гостујућег студента доказују се индексом, односно одговарајућом исправом. Студент који остварује део студентског програма на другој високошколској установи Члан 116. Студент може остварити део студијског програма на другој високошколској установи у складу са уговором између Школе и те високошколске установе о признавању бодова. Део студијског програма који студент из става 1. овог члана остварује на другој високошколској установи ван састава Универзитета, не може бити краћи од једног, нити дужи од два семестра. Део студијског програма који студент из става 1. овог члана остварује на другој восокошколској установи може обухватити један или више предмета. Права и обавезе студента из става 1. овог члана, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања у вези са остваривањем дела студијског програма на другој високошколској установи уређује се уговором из става 1. овог члана. Похађање наставе и положени испити студента из става 1. овог члана доказују се индексом, односно одговарајућом исправом. Статус буџетског студента Члан 117. Статус буџетског студента има студент: уписан на студије, рангиран на конкурсу за упис као такав, у школској години за коју је уписан по конкурсу; који је, са статусом буџетског студента, у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма, по положеним испитима стекао најмање 60 бодова – у наредној школској години. Буџетски студент може у том статусу имати уписан само један одобрен, односно акредитован студијски програм на истом нивоу студија. Буџетски студент који у току школске године оствари мање од 60 бодова може наставити студије у статусу самофинансирајућег студента. Статус самофинансирајућег студента Члан 118. Статус самофинансирајућег студента има студент: уписан на студије, рангиран на конкурсу за упис као такав, у школској години за коју је уписан по конкурсу; уписан у другу, односно било коју наредну годину студија, који је у претходној школској години, као самофинансирајући студент остварио најмање 37 бодова из предмета за који се определио у складу са студијским програмом, односно буџетски студент који је остварио најмање 37, а мање од 60 бодова. Самофинансирајући студент који у току школске године оствари 60 бодова из текуће године студијског програма може у наредној школској години стећи статус буџетског студента, ако се рангира у оквиру укупног броја буџетских студената, на начин и по поступку утврђеним општим актом Школе. Студент који није остварио 37 бодова поново уписује исту годину студијског програма. Страни држављани Члан 119. Страни држављанин може се уписати на студијски програм под истим условима као и домаћи држављанин, уз подношење сертификата овлашћене организације да познаје српски језик на коме се изводи настава. У недостатку сертификата из става 3. овог члана проверу знања српског језика страног држављанина може обавити Комисија од три члана коју именује директор Школе. Један члан Комисије из става 2. овог члана мора бити професор српског језика. Провера знања српског језика врши се израдом писменог рада и непосредном конверзацијом чланова Комисије са кандидатом. Страни држављанин плаћа школарину, осим ако међународним споразумом није друкчије одређено. Страни држављанин може се уписати на студије ако је здравствено осигуран. Студенти са посебним потребама Члан 120. Школа је дужна да студенте са посебним потребама равноправно укључи у наставни процес у Школи. Начин остваривања права студената из става 1. овог члана утврђује се општим актом који доноси Веће Школе. Студенти демонстратори Члан 121. Ради подстицања студената на образовни и стручни рад као и помагања наставницима и сарадницима у извођењу наставе, првенствено вежби, могу се за поједине предмете одредити демонстратори из реда студената специјалистичких студија, а који имају на претходним завршеним студијама просечну оцену најмање 8 (осам). Директор одобрава ангажовање демонстратора на предлог Већа студијског програма, из реда студената који се посебно истичу на студијама и показују нарочити интерес за одређени предмет. Демонстратори се, по правилу, одређују на почетку школске године и дужност обављају један до два семестра. Ако се демонстратор не залаже у раду или ако заостане у полагању испита, губи право да буде демонстратор и пре истека периода на који је ангажован. Демонстратор који оствари изузетне резултате у раду и студијама може се ангажовати и у наредној школској години. Услови за упис на основне струковне студије Члан 122. У прву годину основних струковних студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем или трогодишњем трајању. Кандидат који конкурише за упис у прву годину основних струковних студија полаже пријемни испит, у складу са Правилником о упису који доноси Веће Школе. Редослед кандидата за упис у прву годину основних струковних студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата оствареног на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности. На основу критеријума из конкурса Школа сачињава ранг листу пријављених кандидата. Право на упис стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру броја студената утврђеног одлуком Већа Школе. Упис на студијски програм Члан 123. На прву годину студијског програма основних струковних студија може се без пријемног испита, односно ван конкурса уписати под условима и на начин утврђен Правилником о упису који доноси Веће. На вишу годину студија може се уписати студент друге високошколске установе, који је стекао право на упис наредне године студија на установи са које прелази и који је, на основу признавања положених испита у установи са које долази, у могућности да упише предмете наредне године студија у Школи у вредности најмање 37 бодова. Лице из става 1. и 2. овог члана може се уписати само као самофинансирајући студент и не убраја се у одобрени број студената за одређени студијски програм. Веће одлучује о признавању положених испита, у складу са Упутством за признавање испита. Услови за упис на специјалистичке струковне студије Члан 124. На специјалистичке струковне студије може се уписати лице које је завршило одговарајуће основне струковне или академске студије, остваривши најмање 180 бодова, односно 240 бодова. Студијским програмом специјалистичких струковних студија утврђују се основне струковне, односно академске студије из става 1. овог члана. Услови, начин и поступак за упис на специјалистичке струковне студије као и начин утврђивања редоследа кандидата за упис утврђују се општим актом који доноси Веће Школе. Права и дужности студената Члан 125. Студент има права и дужности утврђене одредбама члана 86. Закона. Упознавање студената са правима и обавезама Члан 126. Студенти се упознају са правима и обавезама на почетку школске године. Школа је дужна да благовремено упознаје студенте са правима и обавезама у току школске године везаним за организацију наставе и испита. Упознавање студената са правима и обавезама врши се објављивањем на огласној табли, публикацијама, штампаним материјалима и интернет страници Школе. Право на жалбу Члан 127. Студент има право жалбе ако сматра да је Школа прекршила неку од обавеза из члана 86. став 2. тач. 1) – 3) Закона. Студент подноси жалбу у року од 8 дана од дана наступања прекршаја из става 1. овог члана. По жалби из става 1. овог члана одлучује директор. На решење директора којим се одбија жалба студент може поднети жалбу Савету Школе у року од 8 дана од дана пријема решења. Мировање права и обавеза студената Члан 128. Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају: 1) теже болести; 2) упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци; 3) одслужења и дослужења војног рока; 4) неге детета до годину дана живота; 5) одржавања трудноће; 6) припрема за олимпијске игре, светско или европско првенство – када има статус члана репрезентације Републике Србије; и 7) у другим случајевима предвиђеним општим актима Школе. Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, у складу са општим актом Школе. Награде и признања Члан 129. За успех у току студија, свој рад и допринос афирмацији Школе, студенти могу добити награде и признања Школе. Одлуку о додели награда, стипендија и признања доноси Веће, у складу са критеријумима које утврђује Веће. Престанак статуса студента Члан 130. Статус студента престаје ако студент не заврши студије у року од: две школске године – ако студијски програм траје једну школску годину; шест школских година – ако студијски програм траје три школске године. Ако је студент студијски програм започео у летњем семестру, рок из става 1. овог члана рачуна се од почетка тог семестра. У рок из ст. 1 и 2. овог члана не рачуна се време мировања права и обавеза, одобреног студенту, у складу са Законом. Студенту се на лични захтев, поднет пре истека рока из ст. 1. и 2. овог члана, може продужити рок за завршетак студија за један семестар: ако му на дан истека рока из ст. 1. и 2. овог члана остаје неостварених највише 60 бодова потребних за завршетак студија; ако је у току трајања студија започео и завршио други одобрени, односно акредитовани студијски програм, на истом или на вишем степену, у другој високошколској установи у земљи или у иностранству. О захтеву студента из става 4. овог члана одлучује директор, на предлог Већа студијског програма . Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује директор, решењем са дејством од првог наредног дана по истеку рока из ст. 1, 2. и 4. овог члана. Статус студента престаје и у случају: завршетка студија; исписивања са студија; неуписивања школске године; изрицања дисциплинске мере искључења са студија. Стручни назив Члан 131. Лице које заврши студије у Школи стиче одговарајући стручни назив, утврђен студијским програмом, у складу са Законом. Студент који заврши основне струковне студије остваривши најмање 180 бодова стиче стручни назив: - струковни инжењер технологије, за завршен студијски програм Текстилна технологија и Одевна технологија - струковни инжењер менаџмента за завршен студијски програм Менаџмент у текстилној индустрији - струковни дизајнер за завршен студијски програм Дизајн текстила и одеће У међународном промету и у дипломи на енглеском језику, назив које је стекло лице из става 1. овог члана је bachelor (appl.). Лице које заврши специјалистичке струковне студије у Школи стиче стручни назив специјалиста са назнаком звања другог степена струковних студија из одговарајуће области. Правила студија Члан 132. При упису сваке школске године студент се опредељује за предмете из студијског програма, у складу са планом извођења наставе. Полагањем испита студент стиче одређени број бодова, у складу са студијским програмом. Студент који не положи испит из обавезног предмета до краја школске године, наредне школске године, уписује исти предмет. Студент који не положи изборни предмет, може наредне школске године поново уписати исти или се определити за други изборни предмет. Студијским програмом може се условити опредељивање студената за одређени предмет претходно положеним испитима из једног или више предмета утврђених студијским програмом. Веће доноси општи акт којим се утврђује: ближа организација и извођење студија, правила студирања, напредовање студената, упис у наредну годину студија, праћење и оцењивање студената, укључујући и завршни рад и друга питања везана за наставу, у складу са Статутом. Оцењивање студената Члан 133. Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати и оцењује током наставе, у оквиру предиспитних обавеза. За показано знање на испиту, из целине садржаја предмета, студент такође добија оцену. Коначна позитивна оцена се формира уколико су предиспитне активности и испит оцењени позитивно, у складу са Упутством за оцењивање студената. Без полагања испита студент не може да добије позитивну оцену. Студенту се омогућава у сваком испитном року да полаже предиспитне обавезе. Карактер и садржину испита одређује предметни наставник. Предметни наставник је обавезан да на почетку наставе упозна студенте са методологијом организације наставе, праћењем рада студената и оцењивањем, карактером и садржином испита, структуром укупног броја поена и начином формирања оцене. Испити Члан 134. Успех студената на испиту и другим проверама знања изражава се оценама: 10 – изврстан, 9 – одличан, 8 – врло добар, 7 – добар, 6 – довољан и 5 – недовољан. Испитивачи су дужни да воде трајну евиденцију о обављеним испитима. У евиденцију и друге исправе студента уносе се прелазне оцене, а оцена није положио (5) није прелазна и уписује се само у евиденцију. Испит је јаван. Испит је јединствен и полаже се само усмено или само писмено или само практично. Начин полагања испита, испитни рокови, обезбеђивање јавности, оцењивање на испиту и друга питања од значаја за оцењивање успеха студената, уређују се Упутством за полагање испита. Време одржавања испита Члан 135. Испити се одржавају: у јануару, априлу, јуну, септембру и октобру. За студенте којима је остао један испит до услова, организује се још један накнадни октобарски испитни рок. Приговор на оцену Члан 136. Студент има право да поднесе приговор директору на добијену оцену, ако сматра да испит није обављен у складу са законом, Статутом и другим актима Школе, у року од 36 часова од дана добијања оцене. Студент који је незадовољан позитивном оценом утврђеном на испиту, може поднети захтев за поништавање оцене и поновно полагање испита у року од 24 часа од дана добијања оцене. Веће Школе доноси општи акт којим уређује начин остваривања права на приговор из става 1. овог члана. Последице неположеног испита Члан 137. Испит из истог предмета студент може полагати највише три пута у току једне школске године. Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године студија има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године. На лични захтев, студент може испит из става 2. овог члана полагати пред испитном комисијом. Завршни рад Члан 138. Основне струковне студије и специјалистичке струковне студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, израдом завршног рада и његовом јавном одбраном. Број бодова, којим се исказује завршни рад, улази у укупан број бодова потребних за завршетак судија. Упутством за полагање завршног рада које доноси директор Школе ближе се уређује полагање, поступак пријаве, оцене и одбране завршног рада. Дисциплинска одговорност студента Члан 139. Студент одговара за повреду обавезе која је у време извршења била утврђена општим актом Школе, на начин и по поступку утврђеном тим актом. Накнада штете студената Члан 140. Студент који намерно или из крајње непажње проузрокује штету Школи дужан је да насталу штету и надокнади. Ако штету проузрокује више студената, сваки студент је одговоран за део штете коју је проузроковао. Уколико се за сваког студента не може утврдити део штете коју је проузроковао, сматра се да су сви подједнако одговорни и штету надокнађују у једнаким деловима. Поступак за утврђивање штете Члан 141. Директор покреће поступак за утврђивање одговорности студента за штету и именује комисију за утврђивање штете, у року од пет дана од дана пријема пријаве о проузрокованој штети или сазнања да је штета проузрокована. Постојање штете, околности под којима је настала, ко је проузроковао, њену висину, као и начин како ће се надокнадити, утврђује комисија за утврђивање штете. На основу предлога комисије из претходног става овог члана, директор доноси решење којим се студент обавезује да надокнади штету или се ослобађа одговорности. Висина штете Члан 142. Висина штете утврђује се на основу тржишне или књиговодствене вредности ствари, а ако то није могуће, штета се утврђује у паушалном износу, проценом штете или вештачењем стручног лица. Решење којим се студент обавезује да надокнади штету, одређује се начин и рок накнаде штете. Студент је дужан да по пријему решења дâ писану изјаву (сагласност) којом прихвата или не прихвата да надокнади материјалну штету. У случају да студент не да сагласност из става 3. овог члана Школа ће поднети тужбу надлежном суду за накнаду штете. Студенти Члан 155. Студенти уписани на основне студије до ступања на снагу Закона могу завршити ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најдуже за две године по истеку редовног трајања студија. Студенти уписани на основне студије до ступања на снагу Закона могу стећи по општим актима Школе који су важили до ступања на снагу Закона, стручни назив утврђен Статутом из 2004..године најкасније до 30.09.2009. године. Студенти који се уписују у Школу после ступања на снагу Закона и студенти уписани на студије до ступања на снагу Закона, а који настављају започете студије по студијском програму који је донет у складу са одредбама Закона имају право да студирају по условима и правилима студија прописаним до ступања на снагу Закона, а које се односе на статус студента у погледу финансирања, до истека школске 2008/2009. године. Право уписа на студије другог степена Члан 156. Право уписа на специјалистичке струковне студије, имају и кандидати који су завршили основне студије по прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона, под условима прописаним актом Школе. …………………………………. Непотребно изостављено ………………………………….. Статут је објављен ПРЕДСЕДНИК УПРАВНОГ ОДБОРА 26. 09. 2007.године. Проф. Др Петар Јовановић
